無法

無法
wúfǎ

wiki glosbe 0657

20 001

1 人屢次受責罰、仍然硬著頸項．他必頃刻敗壞、無法可治。 

2 Мој. 7:22, Јер. 36:31, Језек. 33:4, Дан. 5:5

1 Rén lǚcì shòu zé fá , réngrán yìng zhe jǐngxiàng , tā bì qǐng kè baìhuaì , wúfǎ kĕ zhì . 

1 He, that being often reproved hardeneth his neck, shall suddenly be destroyed, and that without remedy. 

1. Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.